Адреса електронске поште
редакције часописа:
knjbagdala@mts.rs
редакције часописа:
knjbagdala@mts.rs
У припреми је нови број часописа за књижевност, уметност и културу
Драгомир Лазић (1924-2012) рођен је године у Купцима код Крушевца. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Један је од оснивача издавачке куће Багдала и часописа за уметност и културу Синтеза. Утемељивач је Уметничке галерије у Крушевцу. Био је уредник недељника Победа. Аутор је бројних књига и текстова из културне прођлости Крушевца и околине.
Добитник је награде за животно дело у култури Крушевца.
Објављене су му збирке прича:
Голоруки, Игра се наставља, Ратници пред зору, Линија од ватре, Бригада, Евине јабуке, Особењаци, Грађани Кала, Ближе истини, Пасторци судбине.
Романи и новеле:
Аманет, Карактеристика, Злочин у Рајинцу, Дедине кочије, Лице наличја, Сновид, Други коњаник, Небозарна птица, Утапање Утопије (електронска књига).
Есеји и записи:
Слободиште, Књижевно дело Душана Радића, Вајар Димитрије Симић, Уметник и педагог Бора Михајловић, Изабран живот и др.
Књиге, приче и есеји Дагомира Лазића преведени су на стране језике и ушли у антологије.
Био је члан Удружења књижевника Србије.
Добитник је награде за животно дело у култури Крушевца.
Објављене су му збирке прича:
Голоруки, Игра се наставља, Ратници пред зору, Линија од ватре, Бригада, Евине јабуке, Особењаци, Грађани Кала, Ближе истини, Пасторци судбине.
Романи и новеле:
Аманет, Карактеристика, Злочин у Рајинцу, Дедине кочије, Лице наличја, Сновид, Други коњаник, Небозарна птица, Утапање Утопије (електронска књига).
Есеји и записи:
Слободиште, Књижевно дело Душана Радића, Вајар Димитрије Симић, Уметник и педагог Бора Михајловић, Изабран живот и др.
Књиге, приче и есеји Дагомира Лазића преведени су на стране језике и ушли у антологије.
Био је члан Удружења књижевника Србије.
Беседа Драгомира Лазића на промоцији књиге ЛАВИРИНТ, 3. марта 2010. године
Драги пријатељи,
Дозволите ми да Вам најпре захвалим на пажњи коју сте ми исказали својим присуством, а посебно онима који су организовали ово вече, на пажњи коју сте исказали мојој најновијој књизи насловљеној *ЛАВИРИНТ*. Та књига је како је, како је неко већ приметио, закључни део триологије, коју заједно са њом чине моје претходне књиге окупљене око књиге *ГРАЂАНИ КАЛА*. Ја наравно не мислим да говорим о свим тим књигама, а још мање о онима које су им предходиле. Са вашим допуштењем ја бих се мало задржао на оним књигама које су у сродству са књигом *ЛАВИРИНТ*, а то су књиге *БЛИЖЕ ИСТИНИ* и *ПАСТОРЦИ СУДБИНЕ*. А зашто о њима? Па зато што оне, заједно са овом о којој говоримо, чине, као о ине око *ГРАЂАНА КАЛА* једну својеврсну целину.
Прво да кажем да је карактеристика *ГРАЂАНА КАЛА* на неки начин садржана, имлиците већ у наслову и о њој је , својевремено и на свој начин, већ говорено.
Па ипак, нешто им је заједничко, оне хоће, или бар покушавају да теже једној књизи, једном исказу о људима и догађијима истог поднебља, што говоре о нама, о нашим манама и врлинама, о радости и болу, о свакојаким људима, које смо, не само видели, него их на свој начин и доживели. Ја сам, као што знате, написао више књига и моје није да о њима судим, али могу и терба, тако ми се чини, да понешто и кажем.
А шта то хоћу вечерас да кажем?
Хоћу да кажем, како ове две групације књига јесу посебне, али се оне могу сажети и под једним називом, управо под овим - *ЛАВИРИНТ*. По мени свет је састављен из концентричних кругова који се таласасто шире у недоглед. Моја амбиција, међутим, није тако претециозна. Ја се задржавам на првом од тих кругова, с дубоким уверењем да су они у животном смислу исти.
Ми, ма какви да смо и одакле смо, живимо у нади која није ништа мање варљива од лавиринта наших чемерни борења и зракастих снова. Ми једни друге видимо у одсеву блица који нас открива. Зато су моје приче кратке и такве какве су, оне не пружају романеско развијање фабуле, него тек њене назнаке тренутака које читалац, ако га буде, може сам да шири и сажима, јер читалац је и писац док причу чита, а поготову кад је прочита.
Моје схватање сваког стваралаштва је на том становишту.
Људи о којима у овим књигама пишем, сами себе пишу, као што то и сам аутор чини. Сваки аутор, наглашавам, што је ноторна чињеница и ништа ново него истина, којој, како кажем у првој књизи, можемо бити само ближе, којој можемо бити пасторци, како кажем у другој и сви заједно у лавиринту с којим покушавамо да се обрачунамо, свесно или несвесно, с мањим или већим успехом, али у њему и опет у њему. То опетовање је лајтмотив мојих прича и ја то хоћу да испричам, као и сваки писац, био он велики или мали, признат или непризнат, знан или незнан. Онима који их процењују и пишу о њима, онима који их читају, њима се ја обраћам, па нек је то што сам покушао да урадим мање и од маковог зрна... Али сетимо се - и маково зрно је зрно...
Вечерас, после треће књиге овог циклуса, после књиге *ЛАВИРИНТ*, остајем Ваш садруг који се дрзнуо да читавог свог живота, покушава да уђе у свет ближњега и по ко зна који пут се увери да је то један исти или сличан свет, свет лавиринта.
Лавиринта радости и туге, заборава и памћења, лавиринт сазнања и разочарења, лавиринт наше моћи и немоћи, једном речју, лавиринт живота и смрти свког људског створа, лавиринт тренутка и вечности. Зато и завршавам ову кратку реч оном којом сам и у уводу у ове књиге закључио - сви смо ми један велики ЛАВИРИНТ!
Ето у том лавиринту, покушао сам да измирим реално и имагинарно. Усталом то је сан сваког човека.
Још једном хвала и моје поштовање за све који сте овде.
Драги пријатељи,
Дозволите ми да Вам најпре захвалим на пажњи коју сте ми исказали својим присуством, а посебно онима који су организовали ово вече, на пажњи коју сте исказали мојој најновијој књизи насловљеној *ЛАВИРИНТ*. Та књига је како је, како је неко већ приметио, закључни део триологије, коју заједно са њом чине моје претходне књиге окупљене око књиге *ГРАЂАНИ КАЛА*. Ја наравно не мислим да говорим о свим тим књигама, а још мање о онима које су им предходиле. Са вашим допуштењем ја бих се мало задржао на оним књигама које су у сродству са књигом *ЛАВИРИНТ*, а то су књиге *БЛИЖЕ ИСТИНИ* и *ПАСТОРЦИ СУДБИНЕ*. А зашто о њима? Па зато што оне, заједно са овом о којој говоримо, чине, као о ине око *ГРАЂАНА КАЛА* једну својеврсну целину.
Прво да кажем да је карактеристика *ГРАЂАНА КАЛА* на неки начин садржана, имлиците већ у наслову и о њој је , својевремено и на свој начин, већ говорено.
Па ипак, нешто им је заједничко, оне хоће, или бар покушавају да теже једној књизи, једном исказу о људима и догађијима истог поднебља, што говоре о нама, о нашим манама и врлинама, о радости и болу, о свакојаким људима, које смо, не само видели, него их на свој начин и доживели. Ја сам, као што знате, написао више књига и моје није да о њима судим, али могу и терба, тако ми се чини, да понешто и кажем.
А шта то хоћу вечерас да кажем?
Хоћу да кажем, како ове две групације књига јесу посебне, али се оне могу сажети и под једним називом, управо под овим - *ЛАВИРИНТ*. По мени свет је састављен из концентричних кругова који се таласасто шире у недоглед. Моја амбиција, међутим, није тако претециозна. Ја се задржавам на првом од тих кругова, с дубоким уверењем да су они у животном смислу исти.
Ми, ма какви да смо и одакле смо, живимо у нади која није ништа мање варљива од лавиринта наших чемерни борења и зракастих снова. Ми једни друге видимо у одсеву блица који нас открива. Зато су моје приче кратке и такве какве су, оне не пружају романеско развијање фабуле, него тек њене назнаке тренутака које читалац, ако га буде, може сам да шири и сажима, јер читалац је и писац док причу чита, а поготову кад је прочита.
Моје схватање сваког стваралаштва је на том становишту.
Људи о којима у овим књигама пишем, сами себе пишу, као што то и сам аутор чини. Сваки аутор, наглашавам, што је ноторна чињеница и ништа ново него истина, којој, како кажем у првој књизи, можемо бити само ближе, којој можемо бити пасторци, како кажем у другој и сви заједно у лавиринту с којим покушавамо да се обрачунамо, свесно или несвесно, с мањим или већим успехом, али у њему и опет у њему. То опетовање је лајтмотив мојих прича и ја то хоћу да испричам, као и сваки писац, био он велики или мали, признат или непризнат, знан или незнан. Онима који их процењују и пишу о њима, онима који их читају, њима се ја обраћам, па нек је то што сам покушао да урадим мање и од маковог зрна... Али сетимо се - и маково зрно је зрно...
Вечерас, после треће књиге овог циклуса, после књиге *ЛАВИРИНТ*, остајем Ваш садруг који се дрзнуо да читавог свог живота, покушава да уђе у свет ближњега и по ко зна који пут се увери да је то један исти или сличан свет, свет лавиринта.
Лавиринта радости и туге, заборава и памћења, лавиринт сазнања и разочарења, лавиринт наше моћи и немоћи, једном речју, лавиринт живота и смрти свког људског створа, лавиринт тренутка и вечности. Зато и завршавам ову кратку реч оном којом сам и у уводу у ове књиге закључио - сви смо ми један велики ЛАВИРИНТ!
Ето у том лавиринту, покушао сам да измирим реално и имагинарно. Усталом то је сан сваког човека.
Још једном хвала и моје поштовање за све који сте овде.
Copyright © 2013 by Književni klub BAGDALA · All Rights reserved · E-Mail: knjbagdala@open.telekom.rs
Design: de.Luk
Design: de.Luk
Извор:
Радио телевизија Крушевац, недеља, 31. август 2014.
Радио телевизија Крушевац, недеља, 31. август 2014.
Ђурици у част
Драгомир Лазић Ђурица је рођен у Купцима 1924., а преминуо је 2012. године.
Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, утемељивач је Уметничке галерије у Крушевцу, био је уредник и директор недељника ,,Победа“ и аутор бројних текстова и књига из културне прошлости Крушевца и околине.
- Драгомир Лазић је рођен пре 90 година, нажалост није међу нама већ две године алли оно што је оставио иза себе као друштвено-политички и културни радник, писац и борац нас обавезује да се сећамо и поштујемо Ђуричино дело, наглашава један од ин ицијатора програма Миланка Милосављевић Милосављевић
Један од Лазићевих рођака, директор Спортског центра крушевац Драган Лазић истиче да је велика част говорити о човеку који је пуно тога оставио граду и завичају.
- Књижевна дела Драгомира Лазића су посебан део његовог стваралаштва на који ћемо као установа указивати младим генерацијама, подсећа уредница књижевног програма КЦК Јелена Протић Петронијевић
О лику и делу Драгомира Лазића кроз одломке из књига и ангдоте говорили су његови сарадници из културног и јавног живота града Иван Пудло, Милош Петровић, Радмила Живковић, Миља Ђорђевић, колегиница Мирјана Дељанин и други, а осим културних посленика програму је присуствовала и заменик градоначелника Јасмина Палуровић.
Драгомир Лазић Ђурица је рођен у Купцима 1924., а преминуо је 2012. године.
Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, утемељивач је Уметничке галерије у Крушевцу, био је уредник и директор недељника ,,Победа“ и аутор бројних текстова и књига из културне прошлости Крушевца и околине.
- Драгомир Лазић је рођен пре 90 година, нажалост није међу нама већ две године алли оно што је оставио иза себе као друштвено-политички и културни радник, писац и борац нас обавезује да се сећамо и поштујемо Ђуричино дело, наглашава један од ин ицијатора програма Миланка Милосављевић Милосављевић
Један од Лазићевих рођака, директор Спортског центра крушевац Драган Лазић истиче да је велика част говорити о човеку који је пуно тога оставио граду и завичају.
- Књижевна дела Драгомира Лазића су посебан део његовог стваралаштва на који ћемо као установа указивати младим генерацијама, подсећа уредница књижевног програма КЦК Јелена Протић Петронијевић
О лику и делу Драгомира Лазића кроз одломке из књига и ангдоте говорили су његови сарадници из културног и јавног живота града Иван Пудло, Милош Петровић, Радмила Живковић, Миља Ђорђевић, колегиница Мирјана Дељанин и други, а осим културних посленика програму је присуствовала и заменик градоначелника Јасмина Палуровић.