Адреса електронске поште
редакције часописа:
knjbagdala@mts.rs
редакције часописа:
knjbagdala@mts.rs
У припреми је нови број часописа за књижевност, уметност и културу
Добри Димитријевић
20.01.1910. - 8.01.1982.
учитељ, књижевник
Отац му је био опанчар у Трстенику, мајка из Врања, Основно образовање и нижу гимназију завршио у Крушевцу, Учитељску школу у Јагодини( 1927/28). Од јесени 1928. учитељ у селу Бабину (околина Крушевца), шест година, а две у Крушеву. Од 1937. учитељ у Александровцу и Бовну код Крушевца.
У Другом светском рату краће време провео у војним јединицама, али је више био позадински радник, због болести. По ослобођењу је друштвено-политички активан на разним пољима. Први је уредник крушевачке "Победе" (1944), годину дана председник Општине у Крушевцу, директор ОШ "Вук Караџић", Историјског архива и Народног музеја у Крушевцу.
Прва збирка песама Из ђачке болничке собе штампана је у ужичком "Подмлатку". Сарађивао у Зорици, Подмлатку (Црвеног крста), Вентурију, Учитељском подмлатку, Јужном прегледу, Српском Косову, Књижевном северу, Белој врани, Мисли, Венцу, Багдали и др. Био је члан Удружења књижевника Србије.
Библ. Лирика (са Живко Јевтићем и В. Јанковићем), Крушевац, 1933; Голема жалба, Крушевац, 1940; Грађанин комуне, Крушевац, Багдала, 1962; На коњу од ваздуха, Крушевац, Багдала, 1962; Младо небо Србије, Крушевац, Багдала, 1964; Пехар од земље, Крушевац, Багдала, 1964; Грана доброте, Крушевац, Багдала, 1980.
20.01.1910. - 8.01.1982.
учитељ, књижевник
Отац му је био опанчар у Трстенику, мајка из Врања, Основно образовање и нижу гимназију завршио у Крушевцу, Учитељску школу у Јагодини( 1927/28). Од јесени 1928. учитељ у селу Бабину (околина Крушевца), шест година, а две у Крушеву. Од 1937. учитељ у Александровцу и Бовну код Крушевца.
У Другом светском рату краће време провео у војним јединицама, али је више био позадински радник, због болести. По ослобођењу је друштвено-политички активан на разним пољима. Први је уредник крушевачке "Победе" (1944), годину дана председник Општине у Крушевцу, директор ОШ "Вук Караџић", Историјског архива и Народног музеја у Крушевцу.
Прва збирка песама Из ђачке болничке собе штампана је у ужичком "Подмлатку". Сарађивао у Зорици, Подмлатку (Црвеног крста), Вентурију, Учитељском подмлатку, Јужном прегледу, Српском Косову, Књижевном северу, Белој врани, Мисли, Венцу, Багдали и др. Био је члан Удружења књижевника Србије.
Библ. Лирика (са Живко Јевтићем и В. Јанковићем), Крушевац, 1933; Голема жалба, Крушевац, 1940; Грађанин комуне, Крушевац, Багдала, 1962; На коњу од ваздуха, Крушевац, Багдала, 1962; Младо небо Србије, Крушевац, Багдала, 1964; Пехар од земље, Крушевац, Багдала, 1964; Грана доброте, Крушевац, Багдала, 1980.
КАЛЕНДАР ПЕСНИКОВОГ ЖИВОТА
(На основу текста из збирке Грана доброте)
1910.
У породици Аранђела Димитријевића, опанчарског радника из Богдања и Видосаве, домаћице из Врања, рођен је Добри Димитријевић. У породици су још троје деце: Десанка, Јованка и Миланка.
1912.
Отац Аранђел се сели за Крушевац где ће се запослити. Добри ће овде завршити основну школу и нижу гимназију. Из Крушевца ће одлазити због службе или ратних невоља, али ће се овом граду увек враћати.
1917.
Погинуо на Ветернику отац Аранђел. Мајка ће тешком муком децу издржавати од надничења.
1928.
Добри Димитријевићзавршава учитељску школу у Јагодини и одмах се запошљава у македонском селу Бабину, крај Крушева. Овде ће песник службовати 9 година, упознати македонског обесправљеног сељака, социјалну неправду и сиромаштво. Овде се ће млади песник јављати многим тадашњим листовима и часописима својим песмама, а посебно ће уобличавати рукопис збирке Голема жалба.
1929.
Тежак бол погађа Добрија. Умире му сестра Миланка од туберколозе, (друге две сестре умрле у раном детињству). Песник ће је дуго и нежно оплакивати и у својој поезији.
1933.
Са групом младих и веома активних песника крушевачког књижевног круга Добри се оглашава циклусом песама у збирци Лирика (уз Б. Л. Лазаревића, Воју Јанковића и Живка Јевтића који је написао и предговор).
1937.
Годину дана Добри Димитријевић ради као учитељ у Александровцу.
1939.
У Крушевцу изашао први и једини број листа Народ. У овом напредно оријентисаном листу појавиће се више крушевачких интелектуалаца својим прилозима: Антоније Маринковић, Воја Јанковић, Радомир Лукић Филка, Милош Илић и др. Добри Димитријевић пише чланак Тело и душа Крушевца. Народ је одмах заплењен од полиције.
1940.
Објављује збирку песама Голема жалба. Крушевачка полиција ће књигу одмах по објављивању запленити.
1941.
Од 1937. до 1941. Добри службује у Бовну. Рат га прекида, бива у Расинском НОП одреду, а затим због болести у илегали код рођака на селу (Мала Дренова, Селиште, Велика Дренова).
1944.
У јулу 1944. године прелази на слободну територију у Рибарску Бању, одакле по ослобођењу ради у органима народне власти. Водио је први АГИТПРОП у Крушевцу при комитету партије, био секретар и председник Општине, секретар и председник Социјалистичког савеза, први уредник Победе, председник ФК Напредак при његовом првом уласку у прву лигу, директор основне школе "Вук Караџић".
1959.
Потписује први број листа Багдала, као његов одговорни уредник. Као један од првих ентузијаста Багдале, Добри ће активно сарађивати у њеним органима.
1962.
Објављује књигу песама Грађанин комуне. Исте године појављује се Димитријевићева плакета стихова На коњу од ваздуха.
Као директор Народног музеја у Крушевцу (установа која у ово време обједињава Архив, Галерију и Слободиште) Димитријевић ће дати велики лични допринос у организовању истраживања, оформљења и конзервирања Археолошког парка у Крушевцу.
На овом радном месту Добрија затиче пензија.
1965.
За заслуге на пољу ширења културе, добија Вукову награду.
1964.
У лепо илустрованој графичкој опреми акад. сликара Миодрага Ђиласа излази Добријева плакета Младо небо Србије.
У Сијени, Италија, објављује збирку Poeti Serbi (уз Сашу Трајковића, Б. Л. Лазаревића и Антонија Маринковића).
1966.
Под називом Pesniki Bagdale у Младинској књизи у Љубљани изашла заједничка збирка у којој је Димитријевић заступљен циклусом песама. Исте године излази заједничка збирка на албанском језику у Приштини.
1967.
У скопској Мисли изашао превод Грађанина комуне на македонском.
1968.
Quatre poetes serbes је назив збирке која је изашла у Паризу (Заступљени Добри Димитријевић, Б. Л. Лазаревић, Антоније Маринковић и Љубиша Ђидић).
1970.
Добри Димитријевић објављује збирку песама Пехар од земље.
1977.
У Лими, Перу, објављује на шпанском циклус песама у заједничкој збирци Los poetas serbios del grupo Bagdala.
1980.
Објављена је збирка песама Добрија Димитријевића Грана доброте.
1982.
У Крушевцу је преминуо Добривоје Добри Димитријевић
(На основу текста из збирке Грана доброте)
1910.
У породици Аранђела Димитријевића, опанчарског радника из Богдања и Видосаве, домаћице из Врања, рођен је Добри Димитријевић. У породици су још троје деце: Десанка, Јованка и Миланка.
1912.
Отац Аранђел се сели за Крушевац где ће се запослити. Добри ће овде завршити основну школу и нижу гимназију. Из Крушевца ће одлазити због службе или ратних невоља, али ће се овом граду увек враћати.
1917.
Погинуо на Ветернику отац Аранђел. Мајка ће тешком муком децу издржавати од надничења.
1928.
Добри Димитријевићзавршава учитељску школу у Јагодини и одмах се запошљава у македонском селу Бабину, крај Крушева. Овде ће песник службовати 9 година, упознати македонског обесправљеног сељака, социјалну неправду и сиромаштво. Овде се ће млади песник јављати многим тадашњим листовима и часописима својим песмама, а посебно ће уобличавати рукопис збирке Голема жалба.
1929.
Тежак бол погађа Добрија. Умире му сестра Миланка од туберколозе, (друге две сестре умрле у раном детињству). Песник ће је дуго и нежно оплакивати и у својој поезији.
1933.
Са групом младих и веома активних песника крушевачког књижевног круга Добри се оглашава циклусом песама у збирци Лирика (уз Б. Л. Лазаревића, Воју Јанковића и Живка Јевтића који је написао и предговор).
1937.
Годину дана Добри Димитријевић ради као учитељ у Александровцу.
1939.
У Крушевцу изашао први и једини број листа Народ. У овом напредно оријентисаном листу појавиће се више крушевачких интелектуалаца својим прилозима: Антоније Маринковић, Воја Јанковић, Радомир Лукић Филка, Милош Илић и др. Добри Димитријевић пише чланак Тело и душа Крушевца. Народ је одмах заплењен од полиције.
1940.
Објављује збирку песама Голема жалба. Крушевачка полиција ће књигу одмах по објављивању запленити.
1941.
Од 1937. до 1941. Добри службује у Бовну. Рат га прекида, бива у Расинском НОП одреду, а затим због болести у илегали код рођака на селу (Мала Дренова, Селиште, Велика Дренова).
1944.
У јулу 1944. године прелази на слободну територију у Рибарску Бању, одакле по ослобођењу ради у органима народне власти. Водио је први АГИТПРОП у Крушевцу при комитету партије, био секретар и председник Општине, секретар и председник Социјалистичког савеза, први уредник Победе, председник ФК Напредак при његовом првом уласку у прву лигу, директор основне школе "Вук Караџић".
1959.
Потписује први број листа Багдала, као његов одговорни уредник. Као један од првих ентузијаста Багдале, Добри ће активно сарађивати у њеним органима.
1962.
Објављује књигу песама Грађанин комуне. Исте године појављује се Димитријевићева плакета стихова На коњу од ваздуха.
Као директор Народног музеја у Крушевцу (установа која у ово време обједињава Архив, Галерију и Слободиште) Димитријевић ће дати велики лични допринос у организовању истраживања, оформљења и конзервирања Археолошког парка у Крушевцу.
На овом радном месту Добрија затиче пензија.
1965.
За заслуге на пољу ширења културе, добија Вукову награду.
1964.
У лепо илустрованој графичкој опреми акад. сликара Миодрага Ђиласа излази Добријева плакета Младо небо Србије.
У Сијени, Италија, објављује збирку Poeti Serbi (уз Сашу Трајковића, Б. Л. Лазаревића и Антонија Маринковића).
1966.
Под називом Pesniki Bagdale у Младинској књизи у Љубљани изашла заједничка збирка у којој је Димитријевић заступљен циклусом песама. Исте године излази заједничка збирка на албанском језику у Приштини.
1967.
У скопској Мисли изашао превод Грађанина комуне на македонском.
1968.
Quatre poetes serbes је назив збирке која је изашла у Паризу (Заступљени Добри Димитријевић, Б. Л. Лазаревић, Антоније Маринковић и Љубиша Ђидић).
1970.
Добри Димитријевић објављује збирку песама Пехар од земље.
1977.
У Лими, Перу, објављује на шпанском циклус песама у заједничкој збирци Los poetas serbios del grupo Bagdala.
1980.
Објављена је збирка песама Добрија Димитријевића Грана доброте.
1982.
У Крушевцу је преминуо Добривоје Добри Димитријевић
Copyright © 2013 by Književni klub BAGDALA · All Rights reserved · E-Mail: knjbagdala@open.telekom.rs
Design: de.Luk
Design: de.Luk
Срба Ђорђевић
ХУБЕРТУС ДОБРИЈА ДИМИТРИЈЕВИЋА
Овде кроз овај мали предео никада није текла река
Нити је била обала Панонског мора
Па ипак језик прошлости неки су могли чути
То су упорни трагачи који су знали да ће испод траве
Наићи на одјек визије неостварених жеља.
Гради комунизам, песник Добри Димитријевић.
Често шетам шљунковитим стазама мог детињства
Између неколико преосталих дрвета рогаче,
Приморавам своје тело на сећања о једном надању.
Ретки пролазници виде само тишину пролазности,
Тугу траве у магли прашине коју прошлост ковитла.
У мојој глави роје се побегле слике детињства.
Видим пионирски воз на кружној прузи. Ускачем у њега
Са осталом децом, која су своју љубав према сладоледу,
Ушећереном воћу, заменила за вожњу.
Воз нас је све у круг возио
И увек стизао тамо одакле је кренуо.
Ту су мали рингишпили, вртешке
И велики чамци љуљашке.
Један никада завршен базен за малу децу руга ми се,
А треперење променадног оркестра
Који у љубави спаја звуке инструмента у музику
Чује се свечаним данима. Пажљиви шетачи тада и застану.
Базен никада није завршен. Многи од нас помислили су:
Ако је комунизам за децу пропао због такве мале ствари,
пропашће и за одрасле.
Сада понекад у тој шетњи видим Добрија
И његов капут хубертус како замиче међу дрвећем.
Покушавам да га стигнем али безуспешно.
Изгледа да не шетамо истим парком.
Ја земаљским а он небеским.
ХУБЕРТУС ДОБРИЈА ДИМИТРИЈЕВИЋА
Овде кроз овај мали предео никада није текла река
Нити је била обала Панонског мора
Па ипак језик прошлости неки су могли чути
То су упорни трагачи који су знали да ће испод траве
Наићи на одјек визије неостварених жеља.
Гради комунизам, песник Добри Димитријевић.
Често шетам шљунковитим стазама мог детињства
Између неколико преосталих дрвета рогаче,
Приморавам своје тело на сећања о једном надању.
Ретки пролазници виде само тишину пролазности,
Тугу траве у магли прашине коју прошлост ковитла.
У мојој глави роје се побегле слике детињства.
Видим пионирски воз на кружној прузи. Ускачем у њега
Са осталом децом, која су своју љубав према сладоледу,
Ушећереном воћу, заменила за вожњу.
Воз нас је све у круг возио
И увек стизао тамо одакле је кренуо.
Ту су мали рингишпили, вртешке
И велики чамци љуљашке.
Један никада завршен базен за малу децу руга ми се,
А треперење променадног оркестра
Који у љубави спаја звуке инструмента у музику
Чује се свечаним данима. Пажљиви шетачи тада и застану.
Базен никада није завршен. Многи од нас помислили су:
Ако је комунизам за децу пропао због такве мале ствари,
пропашће и за одрасле.
Сада понекад у тој шетњи видим Добрија
И његов капут хубертус како замиче међу дрвећем.
Покушавам да га стигнем али безуспешно.
Изгледа да не шетамо истим парком.
Ја земаљским а он небеским.