Адреса електронске поште
редакције часописа:
knjbagdala@mts.rs
У припреми је нови број часописа за књижевност, уметност и културу
МИЛАН ВУЧИЋЕВИЋ
Милан Вучићевић је рођен 1957. у Крушевцу.
Објавио је књиге поезије: Торзо појесења (1995), Свебдења (1997), Допламсавања (2000), Папирићи, плавет (2005), Одблесци (2008), Песме, нити (2011) и Одломци о позном (2016). Песме су му превођене на македонски и бугарски језик.
Живи и ради у Крушевцу.
На разуђеној и тешко обухватној савременој српској песничкој сцени, име песника Милана Вучићевића се лако уочава чак и овлашним погледом. На тој сцени, која врви од разнородности услед које је и приљеном тумачу тешко да се разабере, он је предходним књигама достигао завидан ниво и вољно запосео скрајнуту позицију.
Шта је то што поезију Милана Вучићевића издваја и чини лако уочљивом? Овај песник је поступно градио своју поетику, у његовом песничком развоју нема скоковитости и ломова, све што данас налазимо у најновијим песмама било је наговештено, а у доброј мери и остварено у Вучићевићевим раним радовима: почев од формалних одлика овог песништва, преко грађе појединих песама које су увек сложене целине састављене каткад од више графички одвојених делова, све до тематско-мотивског опсега који се одмах испоставио као сразмерно широк. Иако се каткад учини да тематско-мотивски круг у поезији Милана Вучићевића обухвата реално мали број константи, утисак о обиљу тема читалац стиче пре свега због тога што се у оквиру њих песник усресређује не само на оно предметно него најпре на све оно друго, невидљиво, што је испред њега.
Живорад Недељковић
. . .
Суверена лакоћа коју Милан Вучићевић демонстрира у овом широком распону грађења песме, почев од тематског одабира, преко коришћења различитих, међусобно и врло удаљених и искључивих средстава у обликовању појединих њених делова, до њиховог спајања у заокружену целину која нам реферише колико о свету у којем јесмо, толико и још више о унутрашњем свету јединке, само нашем, та лакоћа потврђује да је песник сасвим овладао вештином лирског преобликовања свакидашњице и окружења.
ПРИЈАТЕЉИЦА, СЕЋАЊЕ
дан одлучно и вешто навезен
на благу јесењу светлост
над морем после повратка
из Помпеје... блиставо жуте
шапе сумпора у мислима
и мирни зелени обронци
вулкана... моје брбљање
о трагичној окамењеној
светлости и облицима
муњевитог нестајања
наводе је да ми малом
бледом шаком нежно
и плахо затвори уста,
која су јој се, можда,
на трен, указала као
обасјани тунел
ка просторима
мртвих...
потом певуши...
певуши влажних
широм отворених очију,
попустљива и повијена
над колебањем
колебања у мени...
(стене, песак,
мисли о ненамерној
кривотворености
другог света,
величанственом
простирању
планктона...
нестајању
и настајању
позних
клицања, итд...)
Copyright © 2013 by Književni klub BAGDALA · All Rights reserved · E-Mail: knjbagdala@open.telekom.rs
Design: de.Luk
ДЕОБЕ И ДУШЕ
У Недоумицама, које отварају роман Деобе, Добрица Ћосић поставља вечно питање оних који покушавају да свет, и себе у њему, посматрају заиста широм отворених очију: „Да ли је зрно мрака и у сваком зрну сунца?“. Има ли тежег задатка за Писца од стварања романа велике уметничке вредности који ће за тему имати братоубилачки рат. Поготову ако сте из најдубљих, најсуровијих и најкрвавијих година деоба изашли, као непосредни учесник, било као победник било као поражени. Победа, исто као и пораз, поготово у грађанском рату, додатно и немилосрдно оптерећују и поткопавају уметника у потрази за добром, истином и лепотом...