Адреса електронске поште
редакције часописа:
knjbagdala@mts.rs
редакције часописа:
knjbagdala@mts.rs
У припреми је нови број часописа за књижевност, уметност и културу
Милош Петровић први је добитник новоустановљене награде за књижевну критику „Чедомир Мирковић”. Жири је радио у саставу: Марко Недић (председник), Радомир Андрић и Славомир Гвозденовић.
Милош Петровић (1928), писањем књижевне критике, каже се у образложењу жирија, бави се готово шест деценија. Прву књигу - „Читајући после Скерлића”, објавио је 1967. године, а прве критичке текстове десет година раније. Изузетну пажњу наше књижевне и културне јавности изазива не само његов укупни допринос српској књижевној критици друге половине ХХ и првих година овог века, него и дужина и постојаност његовог бављења том важном књижевном делатношћу. Деценијском и преданом посвећеношћу књижевној критици готово без премца у нашој средини, доследним и дугогодишњим уређивањем часописа „Багдала” и другим активностима књижевне природе, између осталог у Удружењу књижевника Србије, у књижевној манифестацији „Савремена српска проза” у Трстенику, у Крушевачкој филозофско-књижевној школи, у уредништву часописа „Замак културе” у Врњачкој Бањи, у различитим књижевним жиријима, он је обезбедио врло препознатљиво место у садашњој и будућој слици наше савремене културе и књижевности.
Распон његових критичарских интересовања простире се од најстаријих времена наше књижевности, од Деспота Стефана Лазаревића и Монахиње Јефимије, до наших дана, али ипак са знатном превагом на књижевности ХХ века. У првој фази критичког рада највише се посвећивао песницима и прозаистима с почетка века о којима је критичке судове давао и Јован Скерлић, али без критичарске искључивости која је понекад била својствена аутору „Историје нове српске књижевности” и многих критичких осврта о тадашњим српским писцима. Највећи и најважнији део критичарске активности Милоша Петровића односи се на тумачење нових књига писаца који су се у српској књижевности афирмисали у другој половини ХХ века и који су дали велики допринос њеном развоју и узлету у том времену.
Милош Петровић (1928), писањем књижевне критике, каже се у образложењу жирија, бави се готово шест деценија. Прву књигу - „Читајући после Скерлића”, објавио је 1967. године, а прве критичке текстове десет година раније. Изузетну пажњу наше књижевне и културне јавности изазива не само његов укупни допринос српској књижевној критици друге половине ХХ и првих година овог века, него и дужина и постојаност његовог бављења том важном књижевном делатношћу. Деценијском и преданом посвећеношћу књижевној критици готово без премца у нашој средини, доследним и дугогодишњим уређивањем часописа „Багдала” и другим активностима књижевне природе, између осталог у Удружењу књижевника Србије, у књижевној манифестацији „Савремена српска проза” у Трстенику, у Крушевачкој филозофско-књижевној школи, у уредништву часописа „Замак културе” у Врњачкој Бањи, у различитим књижевним жиријима, он је обезбедио врло препознатљиво место у садашњој и будућој слици наше савремене културе и књижевности.
Распон његових критичарских интересовања простире се од најстаријих времена наше књижевности, од Деспота Стефана Лазаревића и Монахиње Јефимије, до наших дана, али ипак са знатном превагом на књижевности ХХ века. У првој фази критичког рада највише се посвећивао песницима и прозаистима с почетка века о којима је критичке судове давао и Јован Скерлић, али без критичарске искључивости која је понекад била својствена аутору „Историје нове српске књижевности” и многих критичких осврта о тадашњим српским писцима. Највећи и најважнији део критичарске активности Милоша Петровића односи се на тумачење нових књига писаца који су се у српској књижевности афирмисали у другој половини ХХ века и који су дали велики допринос њеном развоју и узлету у том времену.
Милош Петровић, професор, књижевни критичар. Рођен у Трстенику, 1. децембра 1928. године. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Радио као професор у Гимназијама у Трстенику и Крушевцу, као и Педагошке академије у Крушевцу.
Бави се књижевном и позориштном критиком. Радове објављује у периодици: Млада култура, Багдала, Књижевне новине, Књижевна реч, Књижевност, Савременик, Позориште, Градина...
Добитник је награде Милан Богдановић, као и Повеље за животно дело, коју је доделио УКС, Награде СО Трстеник, Златне значке Културно-просветне заједнице, Годишње награде за културу (СИЗ културе Крушевац), Прстена деспота Стефана Лазаревића (Багдала).
Превођен је на француски, шпански, словеначки и македонски.
Уредник је часописа Багдала и Зборника Крушевачке филозофско-књижевне школе. Објавио је књиге: Читајући после Скерлића, Из круга у круг, Ухвати живу реч, Из тринаестог реда, Фрагменти, Код врњачке Еутерпе, Потез скакачем...
Бави се књижевном и позориштном критиком. Радове објављује у периодици: Млада култура, Багдала, Књижевне новине, Књижевна реч, Књижевност, Савременик, Позориште, Градина...
Добитник је награде Милан Богдановић, као и Повеље за животно дело, коју је доделио УКС, Награде СО Трстеник, Златне значке Културно-просветне заједнице, Годишње награде за културу (СИЗ културе Крушевац), Прстена деспота Стефана Лазаревића (Багдала).
Превођен је на француски, шпански, словеначки и македонски.
Уредник је часописа Багдала и Зборника Крушевачке филозофско-књижевне школе. Објавио је књиге: Читајући после Скерлића, Из круга у круг, Ухвати живу реч, Из тринаестог реда, Фрагменти, Код врњачке Еутерпе, Потез скакачем...
Copyright © 2013 by Književni klub BAGDALA · All Rights reserved · E-Mail: knjbagdala@open.telekom.rs
Design: de.Luk
Design: de.Luk
Политика, 28.01.2016.
МИЛОШ ПЕТРОВИЋ
