У припреми је нови број часописа за књижевност, уметност и културу
НЕБОЈША ЛАПЧЕВИЋ
Небојша Лапчевић, је рођен 1966. године у Крушевцу. Објавио је збирку песама Семе на ветру, 1999. (Багдала, Крушевац), прозни триптих Оваплоћавање, 2000. (Апостроф, Београд и Багдала). Збирку поезије и прозе Песник и његови модели 2001.(Апостроф Београд, Багдала), песме Строфе у прасликама 2003.(Чигоја штампа, Београд), лезе драму Римска прича, публицистичку књигу из спортске културе промовисана у медијском центру Црвене Звезде, Срце на терен, 2005. (Народна књига, Београд), кратке приче Улаз на јужна врата, 2007. (Народна књига, Београд), приче за децу Ко је дрпио Чарлија? 2009. (Еурографика, Зворник) по којој је извођена позоришна представа за децу (Позоришни студио КЦК), песме Долазак Христа на Менхетн, 2010. (Еурографика, Зворник). Крст светога цара Константина, либрето, Историјски архив Крушевац 2013. по којој је комопоновао сценску кантату Мирољуб Аранђеловић Расински, а изведена за Видовдан2013., либретео за Прву крушевачку оперу Лазарево обретеније, изведена 2014. роман Језеро у ћелијама, (Нишки културни центар, 2013.) Роман Сценарио за Вудија Алена (Арте, Београд. 2014.) Објављивао у је у више листова и часописа. Песме су му уврштене у више антологија и превођене на енглески, македонски, француски, италијански, шведски, бугарски... Добитник је награде Расински цвет (два пута) , за издавачки подухват године 2002., Перо СКРФ дијаспоре, Признање града Звечана за допринос Српској култури. Награду Расинског сајма књига за књигу године, за роман Језеро у ћелијама, Златну значку КПЗ Србије, Награда за најбољи Авангардни роман године Србије и дијаспоре 2014. (Сценарио за Вудија Алена). Зашто рода небом хода, са Момиром Драгићевићем (НБК, 2014.) као идејни творци РОДА ФЕСТА. Члан је Удружења књижевника Србије, Књижевног клуба Багдала, активан је у уредништву часописа Багдале за децу и Путева Културе, председник Удружења ликовних стваралаца Расинског округа Расиниус... Живи у Крушевцу и ради у Културном цантру Крушевац као уредник програма Легата Милића од Мачве Крушевац.
Иако је Ниш као град рођења цара Константина, у Србији централно место обележавања 1.700 година хришћанства, у Крушевцу је велики император добио свој први либрето. Музичко-сценско дело - кантату - написао је крушевачки књижевник Небојша Лапчевић, а композитор Мирољуб Анђелковић увелико ствара ноте, како би уз благослов епископа крушевачког Давида, премијерно било изведено на Видовдан - дан града Крушевца.
Кантата под називом "Крст Светога Цара Константина" у издању Историјског архива Крушевац представљена је засад само у писаној форми. Увелико трају и преговори са оперским певачима који ће изводити дело. Аутор либрета Небојша Лапчевић каже за "Новости" да се на овај начин и Крушевац прикључује обележавању јубилеја Миланског едикта донетог 313. године.
- Либрето прати живот цара Константина, кроз његову исповест и садржи четири сцене - открива Лапчевић. - Цар носи свој крст као обичан човек, али препознајући значај хришћанске вере доноси важну одлуку која ће променити Римско царство, али и утицати на будућност.
Иако је у српској књижевности познат као песник и као домаћин Легата Милића од Мачве у Крушевцу, Лапчевић каже да му је посебан изазов био да напише либрето, првобитно замишљен и као предложак за оперу, да би се уз савете стручњака дошло до форме кантате.
- Овај предложак за музичко-сценско дело не би требало представљати као неку политичко-историјску причу, него као приказ времена Константиновог верског препорода - истиче композитор Мирољуб Аранђеловић Расински.
ЛИБРЕТО НА ИТАЛИЈАНСКОМ
КРУШЕВЉАНИ су први имали прилику да се упознају са либретом у амфитеатру цркве Лазарице. Подршку за овај пројекат дали су Епархија крушевачка са епископом Давидом, Историјски архив, драмски уметник Небојша Дугалић, проф. Милош Петровић... Либрето је на италијански превела Јелена Тодоровић, а помоћ у стварању дошла је и од Живојина М. Велимировића, некадашњег професора Академије у Новом Саду.
Стављам твоју маску бунтовниче на своје лице, да ме не угуши вишак вредности да ме не угуши вишак капитала: потрошња оружја је уносан посао!
Лудак је онај који носи заставе буржоазије! Лудак је онај који допусти да му се због дужине ратовања уквари кавијар. Но пасаран! Господо, из лиге народа! Све ће вас покосити поезија Лорке, све ће вас затамнити боје Гернике где је Пикасо насликао аутопортрет своје душе.
Стављам твоју маску бунтовниче на своје лице, док још звецкају кастањете, док још крварим из десног лакта, и претачем црвенило из белине кошуље,
стављам твоју маску бунтовниче на своје лице, и враћам се коначној кориди где ће ме тријумфални бик пробости у првом налету.