Knjizevni klub BAGDALA

Радомир Андрић је рођен 1944. год. у златиборском селу Љубање.
Објавио је преко двадесет девет песничких књига (осам наслова намењено је деци): "Сунце у воденици" (1967); "Вечерњи крчаг" (1969); "Шумска црква" (1971); "Карпатско умиљеније" (1971; са Весном Парун); "Бунари Радоша Модричанина" (1973); "Често рушена кућо" (1977); "Похвала смеху" (1977); "Чавке постоје због слова Ч" (1977); "Сване ли" (1978); "Неустукница" (1980); "Крила за висину" (1981); "Непокорје" (1981); "Каква почаст" (1986); "Питалица са Звездаре" (1987); "Под златном леском" (1988), "Испод снега" (1989); "Врата ужичке реалке" (1989); "Козје грозје" (1990); "Згон" (1991); "Ноћни пливач" (1992); "Вучица на пртини" (1993); "Рујно" (1993); "Чарно длето" (1996); "Гледалице" (1997); "Птичје млеко" (1997); "Румунска икона" (1997); "Исто и обрнуто" (1998); "Измишљотине" (1998; са Гораном Бабићем) и "Вечера на савској лађи" (2000).
Андрићеве песме су преводене на: италијански, шпански, француски, енглески, руски, румунски, македонски и словеначки језик. Добитник је већег броја књижевних награда: "Раде Драинац", "Исидора Секулић", "Невен", Награде града Крушевца и Удружења књижевника Србије, Октобарске награде града Београда, "Беловодске розете", Златног прстена деспота Стефана Лазаревића и награде "Милан Ракић".
Председник је Удружења књижевника Србије.